Једном када се свети Сава враћао са свог ходочашћа по Светој гори, сврати у једну испосничку ћелију надомак Београда. Недалеко, жуборила је омања, бистра река. Баш кад је прилазио води, угледа неког човека како пакује улов у торбе и спрема се да пође. Светитељ му приђе:

– Је ли био добар улов, човече?

– Хвала Богу, добар, господине.

Бојећи се да ће га казнити ако каже да је цео дан рибу ловио, додаде:

– Цео дан сам ракове ловио!

Свети Сава му на то одговори:

– Добро! Ако си у овој речици за један дан могао да уловиш толике ракове, дабогда их ту увек било! И још више!

Човек продужи даље, увидевши да је два пута погрешио, једном што је слагао, а други пут што се није покајао и истину рекао.

Од тада у манастирској реци нема више рибе, но само ракова, јер Светитељева реч имала је одувек велику моћ. Такође, ова река доби назив РАКОВИЦА, као и манастир који се око реке а на месту старе испоснице сагради.

Из народног казивања