Чланови библиотечке секције су се дружили са песмама Мирослава Антића и свако од њих је желео да по једну песму подели са вама.

Дуња Тасић из 5-1  –         Прва љубав, први део

Наиђу тако дани.

Бану у очи као звездане кише.

Око носа се нека шарена нежност исплете.

И ти – станеш.

И не знаш: да ли си, ил ниси више

оно обично дете, оно безазлено дете.

Некакво зрно злата почне у срцу да жуљи.

Стидљивост нека у теби тихо се засмејуљи.

Наиђу тако дани.

Не препознајеш боје априла.

Не препознајеш своје руке:

изгледају ти као крила.

Не препознајеш своје огледало:

из њега неко те чудан посматра,

неко коме у даху миришу сунцокрети

и пламте образи као ватра.

Наиђу тако дани.

Месец ти у потиљак дише.

Здраво последња бајко: кад станеш и не знаш више

да ли се висине руше ил с тобом увис лете.

Здраво љубави!

Тајно!

Здраво све невероватно!

Све забрањено и златно!

Здраво, чудновати свете!

Наталија Петровић из 5-1    – Шашава песма

Мама ми каже: – шашаво моје,

шта се то збива у твојој глави?

У њој дечаци- кажем – постоје.

Дечаци смеђи, црни и плави.

Мама ми каже: – шашаво моје,

зар могу тамо сви да се сложе?

Ја мами кажем: – кад већ постоје,

нек ту и стоје – шта се може!

Мама ми каже: – пусти приче,

– збијени тако, на шта личе?

Ја руком махнем.

И – уздахнем:

– Сви они личе, сви много личе,

на нешто лепо као из приче.

На све што чекам. На све што хоћу.

Личе на немир. И на самоћу.

Мама ми каже: – шашаво моје,

па они, значи, не постоје.

Постоје – кажем – као на јави

дечаци смеђи, црни и плави.

Шта да се ради? – мама вели.

Ја кажем: – ништа, већ да се жели,

да никад чекање не избледи.

Мама ме пита: – да ли то вреди?

А ја се смешкам: видећеш – вреди.

Никола Жугић из 5-5     ПРВИ ТАНГО

Девојчице,

ви које сте вечерас последнји пут успавале своје лутке

и дошле на ову игранку,

са очима пуним неке трепераве среће,

плавим и великим као највећи, најплављи цвет,

ви, са осмехом топлијим од месечине на пропланку,

ви, заљубљене у прву локну на свом челу

и заљубљене у цео свет,

и сви дечаци,

ви који сте вечерас први пут уљем зализали косу,

па вам се одједном чини да сте озбиљни

и сличнији одраслим људима,

ви са кликерима у џепу и пегама на носу,

ви, што се правите тако много важни,

а срце вам као миш дрхти у грудима,

хајде,

почнимо овај први танго у животу!

Играјмо!

Није страшно!

Два лево- један десно!

Ево: бројимо сви у глас!

Збогом, оловни војници!

Збогом, детињство са кикама и плавом машном!

Збогом, све оно што је било јуче!

Добро нам дошло све ово што је испред нас!

Није ово час хемије ни математике.

Зато: умирите се на тренутак.

Тихо за оне пред којима се вечерас

отвара младост широка.

Уместо лутака,

пред сваком девојчицом клања се по један живи,

пегави лутак.

Уместо кликера,

у срце сваког дечака котрљају се два топла

и насмејана ока.

Ања Угрешић из 5-1    ЗАПИСАНО У СРЕДУ

У среду смо се први пут срели,

а до тада се нисмо ни знала.

У петак смо се заволели.

У понедељак посвађали.

Опет је среда. Сад свима кажем

док лутам по корзу сам:

не, није она лепша ни дража

од других девојчица које знам.

Па кад је сретнем – очи кријем.

Звиждућем. Гледам у нешто друго.

И мислим: збиља, свеједно ми је …

Ал осврћем се дуго … дуго …

Јована Бундало из 5-1  Најљубавнија песма

Наташа Матић из 5-1  Прва љубав

Јована Радисављевић из 5-1 Ђачки корзо

Сташа Ћаловић из 5-1 Најмања песма

Тамара Ђерфи из 5-1 Љубав

Ако желите да читате ове и друге песме Мирослава Антићи, свратите до школске библиотеке да узмете збирке песама „Плави чуперак“ или „Прва љубав“.

А Мирослав Антић је написао:

ОВО СУ ТВОЈЕ ПЕСМЕ. НЕ ПИТАЈ КАКО САМ

САЗНАО ШТА МИСЛИШ. МОЖДА САМ НЕКАДА

БИО: ТИ. МОЖДА СИ И ТИ ПОМАЛО БИО: ЈА.

МОЖДА СМО ЗАЈЕДНО БИЛИ ЦЕО СВЕТ.