ОШ "Иво Андрић" Београд

Monthly Archives: фебруар 2013

Данас, 28. фебруара је 181 година од оснивања Народне библиотеке Србије, а поред тога обележава се и Национални дан књиге.

Овај важан датум биће обележен предавањима, изложбама, концертима и другим програмима у великом броју градова Србије. Одазвале су се многе јавне библиотеке, културни центри и музеји.

dan-knjige

Циљ ових активности је да се промовише култура читања и библиотеке као важна културна места у нашем образовању и информисању. Многе издавачке куће су се придружиле овој акцији и свакоме ко се данас учлани у Народну библиотеку одобравају попуст 10% за куповину књига.

Посетите данас Народну библиотеку Србије  и уживајте у програму.

 

Advertisements

У Народној библиотеци, 16. фебруара 2013. године свечано је отворена изложба „Оставићу вам једино речи“ посвећена Десанки Максимовић, поводом двадесет година од смрти једне од наших највећих песникиња.

Изложба представља избор најдрагоценијих дела које је Десанка оставила за собом. То су њене белешке, концепти,…

Изложба ће бити отворене до 1. априла текуће године, па погледајте у Народној библиотеци  какве нам је то „речи“ оставила Десанка Максимовић.

                                                                                                                   Сташа Ћаловић 5-1

                                                                                                                    Тамара Ђерфи 5-1


Чланови библиотечке секције су се дружили са песмама Мирослава Антића и свако од њих је желео да по једну песму подели са вама.

Дуња Тасић из 5-1  –         Прва љубав, први део

Наиђу тако дани.

Бану у очи као звездане кише.

Око носа се нека шарена нежност исплете.

И ти – станеш.

И не знаш: да ли си, ил ниси више

оно обично дете, оно безазлено дете.

Некакво зрно злата почне у срцу да жуљи.

Стидљивост нека у теби тихо се засмејуљи.

Наиђу тако дани.

Не препознајеш боје априла.

Не препознајеш своје руке:

изгледају ти као крила.

Не препознајеш своје огледало:

из њега неко те чудан посматра,

неко коме у даху миришу сунцокрети

и пламте образи као ватра.

Наиђу тако дани.

Месец ти у потиљак дише.

Здраво последња бајко: кад станеш и не знаш више

да ли се висине руше ил с тобом увис лете.

Здраво љубави!

Тајно!

Здраво све невероватно!

Све забрањено и златно!

Здраво, чудновати свете!

Наталија Петровић из 5-1    – Шашава песма

Мама ми каже: – шашаво моје,

шта се то збива у твојој глави?

У њој дечаци- кажем – постоје.

Дечаци смеђи, црни и плави.

Мама ми каже: – шашаво моје,

зар могу тамо сви да се сложе?

Ја мами кажем: – кад већ постоје,

нек ту и стоје – шта се може!

Мама ми каже: – пусти приче,

– збијени тако, на шта личе?

Ја руком махнем.

И – уздахнем:

– Сви они личе, сви много личе,

на нешто лепо као из приче.

На све што чекам. На све што хоћу.

Личе на немир. И на самоћу.

Мама ми каже: – шашаво моје,

па они, значи, не постоје.

Постоје – кажем – као на јави

дечаци смеђи, црни и плави.

Шта да се ради? – мама вели.

Ја кажем: – ништа, већ да се жели,

да никад чекање не избледи.

Мама ме пита: – да ли то вреди?

А ја се смешкам: видећеш – вреди.

Никола Жугић из 5-5     ПРВИ ТАНГО

Девојчице,

ви које сте вечерас последнји пут успавале своје лутке

и дошле на ову игранку,

са очима пуним неке трепераве среће,

плавим и великим као највећи, најплављи цвет,

ви, са осмехом топлијим од месечине на пропланку,

ви, заљубљене у прву локну на свом челу

и заљубљене у цео свет,

и сви дечаци,

ви који сте вечерас први пут уљем зализали косу,

па вам се одједном чини да сте озбиљни

и сличнији одраслим људима,

ви са кликерима у џепу и пегама на носу,

ви, што се правите тако много важни,

а срце вам као миш дрхти у грудима,

хајде,

почнимо овај први танго у животу!

Играјмо!

Није страшно!

Два лево- један десно!

Ево: бројимо сви у глас!

Збогом, оловни војници!

Збогом, детињство са кикама и плавом машном!

Збогом, све оно што је било јуче!

Добро нам дошло све ово што је испред нас!

Није ово час хемије ни математике.

Зато: умирите се на тренутак.

Тихо за оне пред којима се вечерас

отвара младост широка.

Уместо лутака,

пред сваком девојчицом клања се по један живи,

пегави лутак.

Уместо кликера,

у срце сваког дечака котрљају се два топла

и насмејана ока.

Ања Угрешић из 5-1    ЗАПИСАНО У СРЕДУ

У среду смо се први пут срели,

а до тада се нисмо ни знала.

У петак смо се заволели.

У понедељак посвађали.

Опет је среда. Сад свима кажем

док лутам по корзу сам:

не, није она лепша ни дража

од других девојчица које знам.

Па кад је сретнем – очи кријем.

Звиждућем. Гледам у нешто друго.

И мислим: збиља, свеједно ми је …

Ал осврћем се дуго … дуго …

Јована Бундало из 5-1  Најљубавнија песма

Наташа Матић из 5-1  Прва љубав

Јована Радисављевић из 5-1 Ђачки корзо

Сташа Ћаловић из 5-1 Најмања песма

Тамара Ђерфи из 5-1 Љубав

Ако желите да читате ове и друге песме Мирослава Антићи, свратите до школске библиотеке да узмете збирке песама „Плави чуперак“ или „Прва љубав“.

А Мирослав Антић је написао:

ОВО СУ ТВОЈЕ ПЕСМЕ. НЕ ПИТАЈ КАКО САМ

САЗНАО ШТА МИСЛИШ. МОЖДА САМ НЕКАДА

БИО: ТИ. МОЖДА СИ И ТИ ПОМАЛО БИО: ЈА.

МОЖДА СМО ЗАЈЕДНО БИЛИ ЦЕО СВЕТ.


Како смислити питање? Како водити интервју? … Чланови новинарске секције су били вредни и вежбали све то, а и глумили наше знамените личности. Неко је био чика Јова Змај, а неко новинар који је водио интарвју са њим;  неко Тесла, неко Мика Алас… Вежбали су интервју, а и сазнали нешто ново о нашим знаменитим личностима.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.