Бреза

Под прозором мојим

Једна бреза бела

Блиста се у сребру

Свог снежног одела.

С пахуљастих грана

Сјаји перваз снежни

И кићанке пупе

Ко гроздови нежни.

Брезу у тишини

Као да сан хвата,

Док пахуље горе

У огњу од злата.

А сањива зора,

Изнад ње кад сване,

Новим сребром стално

Засипа јој гране.

Берёза

Белая берёза
Под моим окном
Принакрлыслась снегом
Точно серебром.

На пушистыветках
Снежною каймой
Распустились кисти
Белой бахромой.

И стоит берёза
В сонной тишине
И горят сежинки
Взолотом огне.

А заря лениво
Обходя кругом,
Обсыпает ветки
Новым серебром.

Ову песму је изабрала за блог   Миљана Вукотић  из VI-2.